Ода Добром који оде

Твојом кротком речју
мисао се ствара;
не видим Те, ал’ осећам
анђела чувара
када нежним лицем
сунце се засмеје
и топлим ме загрљајем
успомена згреје,
а небо се озари
благошћу, добротом
и јутра освану
душе ти лепотом.

Тад’ топлим погледом
брижно нас милујеш
и бол и тугу
као да смирујеш
па плач занеми,
а сузе се суше
у чекању да добре
сретну се душе…

јер живот је мрвица
којом се премости
земаљски пут
ка вечној Светлости.
Зато Те не жалим
нити овде желим,
иако Те волим
својим бићем целим.
Мирим се, пуштам
да ти душа лети
ка своме месту
на којем су Свети.

НЧБ