Питалица

Не знам шта је добар смер, ал’ знам да је добар правац
она стаза којом крене сваки мали радозналац.
Та стаза је скроз шарена, свакојаке ту су боје;
волим да се шетам њоме чим назујем ципе своје
и да звиркам наоколо, обазриво да посматрам,
путоказе да уочим кад желим да смер променим.
Некад је на стази бљузга, а понекад росно цвеће;
време се ту стално мења, застајкује’ ил пролеће.
Увек нешто дешава се или слика или звук,
али никад на тој стази, не влада ни мрак ни мук.

Ту и тамо застајкујем, пролазнике запиткујем
како, зашто, где и куда, шта су ова разна чуда,
колико је још корака остало до тих облака?
Како светлост да ухватим? Како око ја да схватим?
Где су сад све те планете? Чему служи справа ова?
Од чега се прави љубав? И зашто постоје слова?
Зашто дуга има пруга? Зашто цвеће има боје?
Од чега се праве тајне? Ванземаљци, да л’ постоје?
Да л’су звезде стварно златне или сијају од струје?
Зашто неки фрижидери исто као пчеле зује?
Зашто мене Месец прати а Сунце се и не мрда
па иако ја сам бржи, побегне ми иза брда?
Шта су звезде падалице, зашто пукну неке жице
И свемир ме баш занима… нема’л краја или има?
И куда да кренем даље и сазнам све те детаље
који боцкају ми ципе да високо сада ђипе
далеко да ме однесу, ка почетку и ка крају…
Сви који све добро знају, нека одговор ми дају!

У песмици су аутентична питања предшколске деце вртића “Палчица“ у Новом Саду, (генерација рођена 2007. године).

Хвала деци.