Серволуција

Уздигла се хуља

па одозго жуља

главе изнад муља.

Попео се смрад,

надвисио град

те просуо јад.

Склопио је савез,

направио кавез,

набацио кез.

Скупили се љути,

јасно се да чути

да се гласно ћути.

Сабрали се вични,

свуд’ се оре дични

говори поклични.

Из стегнутог струка

испрси се бука,

мотика и кука,

хуљу оговара,

па се договара

кавез да отвара.

Много је ту граје;

расправа још траје,

лупају промаје,

свак’ из места лаје

нико и не хаје

док се мрва даје.

А они што варају,

кавез не отварају,

него ватру џарају.

И није им пресело

све док траје весело

свенародно посело.

НЧБ