Спавалица

Нисам плачко што се фемка;
за сан нађем прилику сваку.
Пријала је мени дремка
још у мамином стомаку.

Бабица ме тад будила
да упознам ја свет нови.
Иако сам се родила,
престали ми нису снови.

Спавала сам пуно сати
углавном у свом кревецу
ил’ на мами ил’ на тати
док не купише ми Мецу.

Чувао ме све до зоре
тај плишани другар мио,
растерао ноћне море
и кроз миран сан водио.

У јаслице кад сам пошла
без вољеног меког Меце,
навикла сам, чим сам дошла,
да спавам међ’ пуно деце.

Ноћу Мецу сада склањам
у кутију с играчкама:
и без њега мирно сањам
па могу да спавам сама.

Растем и спавам много сати
док моји снови постају план.
Чим се јутро игре лати, журим…
да остварим сваки свој сан.