Србијица

Србија је моја мала
јер је кротка бити зналa;
у двадесет првом веку
веровала је човеку.

Човек уме да залута,
превари је много пута
и изгуби мутни бој
ван Србије и у њој.

И опет му Србијица
пришла насмејаног лица
прозборила “Шта је ту је…“
Више ником не верује!

Али једну наду гаји,
којом њена душа сјаји:
да будућност чека свету
оличену у детету.