Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Тата

Еј, рођаче, види како
растем ка тати полако.
Настојим делом и ликом
прићи човеку великом.
Већ сада се свуда дичим
што на тату много личим.

Мање више брк и брада
који нам не личе сада…
Умења му вешто “крадем“
па користим како знадем
и поштење неупитно
усвојићу као битно.

Глава ми још увек мања,
али спремна за сва знања
која тата даје вично
и појасни необично:
цртежима и кроз шалу,
краснописом, анегдотом,
те украси све добротом,
мудром речју и баснама
као да се игра с нама
па нас као све случајно,
као овлаш и нехајно
вешто подучи на време
да бих после те припреме
носио животно бреме
лако као пахуљицу
отопљену ми на лицу
и све тешке мозгалице
решавао као ситнице.

Поносно се поред њега
крећем заштићен од свега
јер су мудри путокази
свуда по очевој стази.

Ostali tekstovi