Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Блејана

 

Хеј, човече, мучиш главу

када бленеш у ту справу.

Драга госпо, трошиш дане

срасла уз равне екране

Момче кршни, има света

чак и иза твог таблета.

Девојчице, развиј дара

изван свога рачунара.

Људи моји, знате ли ви

кол’ко су вам дани сиви?

 

Нису чули јер ко слуша

шта тихо чаврља душа?

Нити чују, нити хају

док куцкају и листају.

 

Само ме је једна мала

мила беба послушала:

погледала с’ пажњом прво

како листа младо дрво,

одмах затим и веселу

испратила с’ цвета пчелу,

у облаке сада гледа

у облику сладоледа

па замахну чило дете

ка ластама које лете,

све се смеје, цичи, вриска

да дозове лица блиска

и покаже шта све види.

Можда им се ипак свиди.

 

 

Мој мобифон

Ostali tekstovi