Лудача и ја

Она и ја се заправо никада нисмо богзнаколико волеле. Она је увек мутљиво покушавала да и мене и многе друге привуче себи и отуђи од људи, а ја сам јој се упорно опирала чак и кад сам била веома мала чак и када је друге успевала да обрлати, подмукло замајава и управља њиховим животима крадући […]

Read More

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

Tek što ugnezdih zadnjicu u mekani sunđer i podigoh noge bolne posle pola dana hodanja i stajanja, zazvoni telefon na cela tri metra od mene dugačke samo malo više od polovine te dužine. Strogo sam opomenula sočnu psovku u sebi: ,,Da nisi pisnula, jasno?!“ i ustala da se javim na poziv. Neko užurbano razgovorljivo biće […]

Read More

Екскурзија неке године демонкрацког века

Одлично је било на екскурзији. Изгледа да су ови наши ученици су мирнији ван школе, него у школи. Изгледа да се још увек нису изиграли до свог пунолетства јер их је сурови индустријски систем прерано пришрафио за дрвене клупе још ономад кад је било која дрвена конструкција требало да им буде искључиво предмет за пентрање, […]

Read More

Оно кад ти је све јасно…

Пре неколико година, један чикица ЗАПОСЛЕН У ХИТНОЈ ПОМОЋИ у Новом Саду, пао са службеног мопеда у ЛЕВОЈ траци коловоза (мопед, то је оно малецко што сме да се креће онуда куда је предвиђено за кретање бицикала, по стази за бицикле или максимално пола метра од десног краја коловоза уколико нема тих стаза, а у овом […]

Read More