Књиге на шинама

Возови драги, возови чудни
поспани, тихи, клепетави, будни…
док клизите приче сабране звоне
слију се па разлију у све вагоне.

Штета што нисте сви од папира
корица чврстих, меких зидова
да из тог вашег брбљивог мира
вежу се слова искуства и снова.

Те приче су неме, очи их пишу
погледом везу из сваког кутка,
шарају поља, дрвеће, кишу,
облак што промиче у даху тренутка.

Возови добри, возови фини,
тутњите споро кроз њиве, горе…
док разгалим душе у отуђини
да све те приче у перо изговоре.

Да ли сте већ прочитали:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*