Традиционалиста

Мало, мало (ево и данас, опет) па ми неко каже ,,Добро, ти си српски традиционалиста па…“ и замислих се над том изјавом пре пар минута па нешто и не налазим бог зна шта традиционалистичко у вези са собом, штавише, више нисам традиционалиста, него што јесам… У ствари, шта уопште значи традиционалиста у овом веку? Вала, скоро ништа.
Живимо живот отуђен од српске традиције и то је то, навикли смо тако.
Добро, истина је, не улазим у Мек Доналдс због одбојности према мирису у том објекту и према тој специфично амерској масовној производњи и брзинском услуживању хране.
Kада у Војводини чујем реч ,,дођош“, прве асоцијације су ми хрватски нволош који се утрпао у Војводину да ровари и ремети међунационални мир, а не Срби из Босне и Крајине на које циља тај нволош.
На питање зашто ми учимо енглески, а Енглези не уче српски, одговарам са: ,,Зато што они спроводе агресивну спољну политику па су се свима наметнули, а ми њима нисмо.“
Не признајем вештачки промовисане политичке ,,језике“. Хрватски, црногорски, босански… све је то српски.
Прва асоцијација на слово Г праћено бројем 17 ми је говна, а када се дода +, подсети ме на још више гована.
Kад видим печено прасе, сетим се татиног шприцера, а кад се кољу свиње, помислим на оног војвођанерског политичара.
Сматрам да права дама мора имати Путинове манире. 
Kад неко,у жару полемике, избаци дугачак копипејст из Библије на Фејсбуку, не читам то на Фејсбуку. 
Огадила ми се кратка црвена коса због љиберашких нво тетака, а и шишке због исте асоцијације. 
Kад видим фантомку, прва асоцијација ми је навијач, друга специјална јединица, а тек трећа лопов. 
Српско име махинално напишем ћирилицом и кад је реченица на енглеском.
Све што могу да преведем са енглеског на српски, преведем. Обрнуто не увек.
Никада не користим страни језик ако од тога немам конкретну корист: или паре или да се информација од значаја за Србију прошири интернетом ван српског говорног подручја.
На путу искушења, поклекнем пред храном, дуваном и тако тим оралним задовољствима. Друге грехове лакше одбацим.
Навијам само за репрезентацију, а највише се обрадујем када победе Хрватску и САД. 
Толерантна сам према свима осим… па списак.
Законе преиспитујем, обичаје не преиспитујем.
,,Kосово је Србија’’ има значење тачке у реченици и крај расправе.
Псујем државу док слушам неке родољубиве песме.
Када бих да пишем нешто озбиљно или лепо, двадесетак пута покушам да окренем са латинице на ћирилицу када се нешто запуца комп, а ако не успем, одустанем од озбиљног и лепог и ударим по латиничном прдуцкању о тривијалностима.
Прошетам до цркве када је празна, предвече, јер ме мрзи да се организујем око одласка на литургије, посебно када су рано ујутру (кафа је за ујутру) и мрзи ме да стојим у гужви када већ могу да седим у миру.
Милетићев споменик у центру Новог Сада, фотографишем увек спреда, а никад отпозади јер ми је лепше да видим градску кућу, него катедралу јер ми се чини да је катедрала, с обзиром на своју верску намену, сва некако прекићена.
Kад ми неко замери српску хералдику на одећи, замислим ту будалу како се враћа у прошлост и кења барјактару Душанове војске да обрише грб са заставе, а онда му овај наш одруби главу по кратком поступку.
И комуњаре и отпораше сматрам издајницима рода српског, једнако.
Огромне тржне центре који су постали стециште народа, сматрам зомби зонама опасним по духовно здравље нације. Узнемирена сам ако ме неко натера да тамо губим и пар минута живота а камоли пар сати.
Не толеришем безвезан текст страних песама само зато што је на енглеском.
Није ми лепо да жена има икакву тетоважу на телу јер ми то изгледа грубо за женско тело па кад видим којекаква србовања по женској кожи, записе, натписе, заставе,грбове, свеце… ма не иде, није лепо.
Не могу да замислим себе као нечију швалерку јер појам породице је у мом систему вредности тврђава која се брани, или гради или разграђује изнутра, али не напада споља.
Јежим се од интернетских слика које комбинују еротику и националне симболе. То се не комбинује, брука је.
Сва утицајнија јавна гласила у Србији сматрам штетним по Србију и српски народ.
Да бих волела српски народ, посматрам га кроз славну историју јер ми овај садашњи гуши то осећање.
Стварно, не знам откуд таква квалификација… ја српска традиционалиШкиња, е свашта… 

Да ли сте већ прочитали:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*